Пре сто година почињен је први геноцид у двадесетом веку, иако тада међународно право није познавало ни појам геноцид. У серији злочина од 1915. до 1923, око два милиона Јермена је депортовано из својих домова, а стотине хиљада невиних мушкараца, жена и деце су убијене, по јерменским изворима чак и милион и по. На тај начин, Јермени су етнички уклоњени са територије на којој су живели дуже од две и по хиљаде година.

Кампања систематског уништења Јермена на тлу тадашњег Османског царства почела је 24. априла 1915, када су власти у Цариграду ухапсиле неколико хиљада јерменских интелектуалаца, свештеника и угледних јавних делатника.

Тога дана, ове године, у главном граду Јерменије Јеревану, биће одржан Глобални форум назван "Против злочина геноцида". Позван сам да у име Скупштине Србије присуствујем овим церемонијама и говорим на тему "Парламентарци против злочина геноцида".

Поводом стоте годишњице од овог magnum crimen-a (великог злочина), парламенти 23 земље Европе усвојиле су декларације осуде геноцида над јерменским народом. Европски парламент је 15. априла усвојио и Декларацију којом је и Турска позвана да призна геноцид над Јерменима. Већина релевантних међународних организација признаје масакр над Јерменима за геноцид.

И српски народ био је жртва геноцида почињеног од нацистичких усташких власти у Другом светском рату на територији НДХ од 1941. до 1945. године. Стотине хиљада Срба убијено је на подручју које је контролисао усташки режим, а срамно је да послератне власти комунистичке Југославије никада нису признале тај геноцид нити су, чак, пописале имена жртава.

Велики злочин над Јерменима власти Отоманског царства, које је, у Великом рату било на страни Немачке и Аустроугарске, спроводиле су и "маршевима смрти" кроз сиријску пустињу, током којих су многи људи умирали од жеђи, глади и исцрпљености. Извршен је и својеврсни геноцид и над културном баштином јерменског народа, јер је, према јерменским изворима, уништено 66 градова, 25.000 насеља, 2.350 хришћанских цркава и око 1.500 школа.

Због систематског скривања чињеница о помору Јермена, није се довољно знало у деценијама које су следиле. То је послужило Адолфу Хитлеру да после масакра које су нацисти починили над Пољацима и Јеврејима 1939. изјави: "Ко се још сећа злочина над Јерменима?"

Сматрам да је стогодишњица великог злочина над Јерменима и прилика за нормализацију дипломатских односа између Јерменије и Турске, отварање границе и утирање пута за нове односе Јермена и Турака.

Аутор је председник Посланичке групе пријатељства са Јерменијом, народни посланик Александар Чотрић