Тајни досијеи су замрачена позорница наше и државне и националне апокалипсе. Службе безбедности су биле недодирљива сила. Службе су похраниле сведочанства о својој главној улози у режирању мржње.

Шта би, питају се многи, Србија добила отварањем тајних досијеа служби безбедности?

Добила би исто што и бивша Источна Немачка када је отворила досијее Штазија. Слободу, излазак из логора, шокантно и лековито сучељавање са скривеном истином о свему и свима, демократски, духовни и морални препород. Србија би раскинула страшни континуитет са комунистичким термидором и поретком у коме је држава плен, а грађани таоци и мета одмазде.

У прошлости су путокази за будућност, а наша прошлост, све од слома Краљевине Југославије па до убиства Југославије у последњој деценији минулог века, у мрачном је тунелу, у тајним досијеима служби безбедности где је приступ светлости најстроже забрањен.

Отварање тих светих тајни комунистичких победника из 1945. и њихових питомаца и следбеника до данашњих дана, изазвало би, без сумње, многе потресе и ломове, али и благотворни преокрет неслућених размера.

Писала би се нова историја о мартовском пучу 1941, о Другом светском рату, о усташком геноциду над Србима и Јеврејима, о скривеним колаборацијама партизанских вођа и са Немцима и са Павелићем, о Черчиловој русофобији и србофобији, о послератном комунистичком терору над Србијом, о томе како је сламана и преваспитавана Западу окренута Србија и како је она, као хипнотисана, на крају 20. века већински подржала Слободана Милошевића, ЈУЛ, комунистичке генерале, мафијаше и убице и крваво рушење Југославије, тог највећег и најскупљег пројекта Краљевине Србије и целог српског народа.

Тајни досијеи су замрачена позорница наше и државне и националне апокалипсе. Службе безбедности су, на тој позорници, биле недодирљива и некажњива сила са овлашћењима да убија, терорише, уцењује, осуђује, подмићује, монтира, демонтира, хапси, ослобађа.

У своју мрежу увлачиле су нарочито оне на које би се најмање посумњало. Српске академике, чувене дисиденте, националне писце, песнике, глумце, новинаре, владике, оне који су, бучно, били противници комуниста да би, кад је комунизам пао и у Москви, својој светској престоници, у Београду стали уз Титове и Милошевићеве генерале, уз њихове тајне службе и ескадроне смрти, снажније од иког агитујући за рат и слављење злочина и злочинаца.

У тајним досијеима тајних служби похрањена су сведочанства и о главној улози служби у режирању мржње и крволиптања завађених народа у држави коју су службе и њени команданти комадали и пљачкали као своју ловину. Агенти служби из Београда су одвозили оружје Хрватима, тамо награђивани златним полугама, а у Србији проглашавани за Обилиће. У досијеима је истина и о "Бљеску" и "Олуји", о томе како је Милошевић поклонио Туђману Србе и српске векове у Хрватској, истина о ратним ужасима у БиХ, о злочинима службиних ескадрона смрти по Косову, о ликвидацијама по Србији, о недемонтираној и до данас неразвлашћеној пирамиди и мрежи те немани, тог Левијатана, који стражари над Србијом, као својим затвором и логором.

Извор: Новости