Суштина отпора отварању досијеа тајних служби је у томе што у Србији није срушен комунизам као у земљама Источне Европе.

Да би се тај систем променио потребно је пре свега срушити његов темељ, а то су тајне службе које су га створиле и деценијама одржавале тортурама, убиствима, праћењима и прислушкивањем скоро свих грађана .

У Србији се мењају владе и владари, али службе не, оне су прави носиоци и власти и силе у држави. Да није тако, ваљда би неко до сада покренуо питање отварања досијеа, па се намеће закључак да би отварањем досијеа наши владари сами себе отворили и показали да су сарадници на челу институција - каже за Данас Даница Драшковић одговарајући због чега ниједна влада од "петог октобра" није на озбиљан начин разматрала могућност отварања тајних досијеа.

Према њеним речима, искуства земаља Источне Европе у којима су отворени досијеи показују да су сарадници тамошњих служби били и председници влада и министри и владике и новинари и славни писци.

- Тамо је отварање досијеа било могуће јер су промене покренули они који су били истински антикомунисти и довољно јаки да заврше посао. Код нас су у свим покренутим променама побеђивали комунисти уз снажну подршку Русије које у земљама Источне Европе није било јер је народ тих држава мрзео и Русију и њен систем и побегао успешно од њих - наводи Драшковићева.

Како додаје, отпор отварању досијеа је јасан и по "отвореној заштити државних терориста и убица из редова служби безбедности који су изван закона и не одговарају за злочине које су чинили јер тако власт наређује".

- Процеси се вуку годинама и на крају се ослобађају уз аплаузе јавности и критику жртава ако су случајно преживеле и буне се. Очито је да би, када се досијеа отворе, многи из власти и служби морали да се затворе, па ћемо још дуго чекати и промене и демократију - тврди Драшковићева.

Зоран Мијатовић, некадашњи заменик начелника Државне безбедности Србије, сматра да је питање отварања тајних досијеа изузетно комплексно и да изискује детаљно разматрање различитих аспеката.

- Најпре би људи који заговарају отварање досијеа морали да јасно одреде на које досијее тачно мисле - наводи Мијатовић.

Према његовим речима, неодговоран приступ који би од архива службе направио јавну библиотеку угрозио би оперативни рад службе и неке људе довео у опасност.

- Ако би били објављени спискови сарадника, а они представљају темељац оперативног рада, служби би регрутација нових сарадника била поприлично отежана. Додатно, мора да се води рачуна и о безбедности људи. Шта би се десило ако бисмо објавили имена људи са Косова који су сарађивали са безбедносним службама. Па тиме би их осудили на смрт - каже Мијатовић.

За њега је проблематичан и приступ који људима дозвољава да узму сопствене досијее.

- Те досијее је правила служба и не би требало омогућити људима да дођу и униште их. Те информације су важне за историју и верујем да би требало да буду отворене за научну делатност - наводи Мијатовић.

Он је био заменик начелника ДБ-а 2001. године када је донесена уредба која је грађанима који су имали досијее у категорији унутрашњи непријатељи омогућавала да остваре увид у информације које је служба о њима поседовала.

- Одувек сам се залагао за давање људима увид у своје досијее. Ипак, када смо то људима и дозволили, јако мали број њих се и одазвао, ни хиљаду грађана није тражило увид - каже Мијатовић. Он сматра да је питање отварања тајних досијеа политички атрактивно, али да захтева један трезвен приступ.

- Већина политичара се залаже за отварање досијеа док су у опозицији. Али када дођу на власт и увиде сву комплексност теме, спусте лопту - наводи Мијатовић.