Издавачка кућа „Српска реч“ из Београда објавила је књигу анегдота о председнику СПО Вуку Драшковићу под насловом „Вук у причи“ (Lupus in fabula). „Цар или градоначелник“, „Хрвати и Равна гора“, „Како постати председник“, „Побожни документ“, „Скадар у Србији“... неки су од више од две стотине и педесет наслова анегдота о Драшковићу као ученику Гимназије у Гацку, студенту београдског Правног факултета, новинару Танјуга, писцу, дисиденту, политичару и министру спољних послова Србије, које је сакупио и приредио књижевник Александар Чотрић, иначе народни посланик и потпредседник СПО. Аутор Драшковићеве карикатуре на насловној страни је илустратор Никола Драгаш из Панчева.

„Проучавајући историјат анегдота о знаменитим Србима, закључио сам да је Вук Драшковић једна од личности о којој постоји највише кратких, ефектних и духовитих записа. У прошлости су се највише препричавале згоде о кнезу Милошу и Николи Пашићу, а од деведесетих година прошлог века, несумњиво је да је Вук Драшковић постао ‘краљ анегдота’“, напомиње Александар Чотрић и додаје да је „бирајући причице, фрагменте, реплике, мисли,запажања, максиме, поруке и поуке, настојао да Вук Драшковић у књизи буде приказан као стваран, обичан човек, од крви и меса, којем се омакну и лапсуси и погрешне процене“.

„Искрено и без улепшавања, Чотрић нам приповеда о ситуацијама кроз које публику упознаје с Вуком на један непосреднији и интимнији начин“, наводи у својој рецензији професор филозофије Јелена Вукелић из Сомбора.

Александар Чотрић истиче да су „анегдоте у књизи 'Вук у причи' поређане по два критеријума - хронолошком и тематском, који се често преплићу и омогућавају да се књига чита као повезана и логична целина, али и фрагментарно“.

Ово је трећа књига анегдота о Вуку Драшковићу, од истог приређивача. Прва књига објављена је 2008. године под насловом „Тако је говорио Вук“, а три године касније следила је збирка „Вукова азбука“.

„Податак да је ово трећа збирка анегдота о Вуку Драшковићу говори о великом раду аутора Александра Чотрића, те његовој посвећености мисији да од заборава отргне све искрице духа једног великог човека, које ће тако остати записане да изнова увесаљавају и нас, и наредне генерације“, записао је други рецензент професор историје Немања Старовић из Новог Сада.