Не можете бити заговорник приступања Европској унији, а истовремено имати негативан став о унији земаља Западног Балкана, јер она не потире настојања земаља региона да у скоријој будућности постану пуноправне чланице ЕУ, већ супротно, европској администрацији, па и највећим противницима проширења шаље јасну поруку да су земље региона, који је у прошлости производио бројне сукобе, сада спремне да међусобне проблеме оставе иза себе и сарађују.

Функционална регионална сарадња може бити пречица до пуноправног чланства и јасан сигнал европским партнерима да ће земље региона бити конструктивни чланови Европске уније, а не реметилачки фактор. Овакав сценарио био би уједно и ветар у леђа заговорницима проширења, али и горка пилула за евроскептике. Економску унију земаља Западног Балкана треба посматрати као својеврсну прилику која се пружа лидерима региона да ствари окрену у своју корист, политички профитирају и остваре економску корст за своје грађане. Пред замљама Балкана можда је историјска прилика да Европи дају добар пример.

Колико је овакав сценарио у овом моменту реалан и остварив, и постоји ли спремност код свих актера да уопште буде реализован, не можемо знати пре него што се на ову тему поведу разговори између носилаца највиших политичких функција у земљама региона, али и сама иницијатива председника Вучића да до нечег оваквог дође, више је него позитивна.

С друге стране логично је да код, пре свега, мањих земаља у региону постоји можда и оправдан страх од српске доминације у једном таквом савезу, али нема сумње да би овакав вид сарадње био вишеструко користан за све актере.

Без обзира на све евентуалне препреке на путу да до успостављања једне овакве уније и дође, треба поздравити сваку иницијативу која за циљ има помирење, регионалну сарадњу, бржи проток робе и бољи животни стандард грађана, јер у крајњем случају на овим постулатима почива и сама Европска унија.