На странкама садашње опозиције је да одлуче хоће ли или неће, и зашто, бојкотовати предстојеће изборе у Србији. Могу само да подсетим на трагичне деведесете године прошлог века, када је СПО био водећа опозициона странка ондашњем режиму, да подсетим на ондашње изборне услове, на државни терор и рат, на наше драматичне дилеме и одлуке.

Десетак дана уочи парламентарних и председничких избора, одржаних 9. децембра 1990, у врањанском селу Дубница, службеник у месној канцеларији, члан СПС, из пиштоља пуца у Слободана Ивановића, званог Гига Моравац, члана СПО, и убија га. А у државном ТВ–Дневнику, новинарка Мила Штула каже:

„Вук Драшковић није служио војску, па не зна шта је то рат. Вук Драшковић нема деце, па не зна шта је то страх за њихову судбину. Вук Драшковић не зна шта значи бити подстанар, јер има вилу на Женевском језеру. Вук Драшковић не служи својој земљи, јер је агент ЦИА, која му је и поклонила ту вилу!“

Такви су били изборни услови.

Многи у странци били су за бојкот избора и за демонстрације. Не, рекао сам. Битка се не може добити повлачењем из битке. Сатанизовани, убијани, хапшени, са посла отпуштани, на гласачким местима крадени, добили смо више од 800.000 гласова. Наставили смо борбу и у парламенту, не само на улици и на трговима. Демонстрације 9. марта 1991, СПО предводи као снажна парламентарна странка.

Кад је рат у Хрватској захватио и БиХ, а СФРЈ сведена на само Србију и Црну Гору, под именом СРЈ (Савезна република Југославија), антиратне странке опозиције, које предводи СПО, бојкотују у мају 1992. савезне изборе за Скупштину окрњене државе. Кампања за бојкот била је снажна и емотивна, а резултат поражавајући. Српска радикална странка освојила је 73 мандата (пре бојкота имала је само једног посланика у Скупштини Србије) и постала моћни промотер ратне политике Милошевићеве партије.

На локалним изборима 1996, коалиција Заједно (СПО, ДС, ГСС и ДСС) побеђује социјалисте и радикале у готово свим већим градовима Србије, укључујући и Београд. Милошевић прекраја записнике са бирачких места, али опозиција има оригиналне записнике и покреће масовне демонстрације широм Србије. Интервенише и ОЕБС. Милошевић признаје пораз. Коалиција Заједно је пред, извесном, победом и на парламентарним и на председничким изборима у септембру 1997. Али, баш тада, три чланице коалиције Заједно (ДС, ГСС и ДСС) одлучују да бојкотују изборе! СПО одбија бојкот и осваја близу 900.000 гласова. Недовољно да онемогући послеизборну коалицију социјалиста и радикала и њихов косовски рат, који ће бити окончан под НАТО бомбама, прогоном државе Србије са Косова и огољеним државним тероризмом и ликвидацијама политичких противника после косовског слома.

Нисмо данас у деведесетим, али нисмо ни безбедно удаљени од њих и проживљених трагедија чије последице болујемо.